Dr­žav­na iz­bor­na ko­mi­si­ja (DIK) ni ju­če ni­je na­sta­vi­la sa ra­dom, a Cen­tar za de­mo­krat­sku tran­zi­ci­ju (CDT) po­zvao je Skup­šti­nu da, kao in­sti­tu­ci­ja ko­ja bi­ra DIK, hit­no is­ko­ri­sti svo­je kon­trol­ne me­ha­ni­zme i upu­ti oba­ve­zu­ju­će pre­po­ru­ke za de­blo­ka­du ra­da ove in­sti­tu­ci­je.
Na­kon pre­ki­da sjed­ni­ce DIK-a usled bo­le­sti nje­nog pred­sjed­ni­ka, ta in­sti­tu­ci­ja je pre­sta­la da funk­ci­o­ni­še u mo­men­tu kad je tre­ba­lo da do­ne­se ve­o­ma va­žne od­lu­ke ko­ji je ti­ču pri­go­vo­ra za lo­kal­ne iz­bo­re u Be­ra­na­ma i Ul­ci­nju.
U CDT-u sma­tra­ju ne­do­pu­sti­vim da par­ti­je ko­ri­ste ovu si­tu­a­ci­ju za ostva­ri­va­nje svo­jih po­li­tič­kih in­te­re­sa – jed­ni u Be­ra­na­ma, dru­gi u Ul­ci­nju – i ću­ta­njem i ne­či­nje­njem do­vo­de do da­lje eska­la­ci­je pro­ble­ma.
– Uko­li­ko se na­sta­vi ig­no­ri­sa­nje ovog pro­ble­ma, stva­ra­ju se uslo­vi za ozbilj­no ugro­ža­va­nje iz­bor­nog pro­ce­sa na ne­dav­no za­vr­še­nim lo­kal­nim iz­bo­ri­ma, ali i na pred­sto­je­ćim pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma, kao i za do­dat­no po­di­za­nje po­li­tič­kih ten­zi­ja. Si­tu­a­ci­ja na­sta­la usled objek­tiv­nih okol­no­sti mo­ra bi­ti ri­je­še­na u što kra­ćem ro­ku jer neo­dr­ža­va­nje sjed­ni­ca DIK-a i ne­iz­ja­šnja­va­nje o pri­go­vo­ri­ma ima ve­o­ma va­žne prav­ne po­sle­di­ce – is­ta­kli su iz CDT-a.
Ka­ko su do­da­li, ima­ju­ći u vi­du da se DIK u za­kon­skom ro­ku ni­je iz­ja­sni­la o pri­sti­glim pri­go­vo­ri­ma, u for­mal­no­prav­nom smi­slu se ti pri­go­vo­ri sma­tra­ju usvo­je­nim, bez ob­zi­ra na nji­ho­vu oprav­da­nost.
– To bi zna­či­lo i po­na­vlja­nje lo­kal­nih iz­bo­ra na ne­ko­li­ko bi­rač­kih mje­sta, a op­štin­ske iz­bor­ne ko­mi­si­je ni­je­su za­ka­za­le po­no­vlje­ne iz­bo­re. Ti­me se one­mo­gu­ća­va utvr­đi­va­nje ko­nač­nih re­zul­ta­ta iz­bo­ra, a ti­me i for­mi­ra­nje lo­kal­nih vla­sti jer se iz­bor­ni pro­ces ote­že u ne­do­gled. Ta­ko­đe, ro­ko­vi te­ku i za pred­sjed­nič­ke iz­bo­re, pa DIK mo­ra bi­ti ope­ra­tiv­na da bi mo­gla do­no­si­ti ve­o­ma va­žne od­lu­ke. Ta­ko, na pri­mjer, ako bi sju­tra ne­ko od kan­di­da­ta za pred­sjed­ni­ka pre­dao svo­ju kan­di­da­tu­ru, DIK ne bi bi­la u sta­nju da se iz­ja­sni o njoj u za­kon­skom ro­ku. Sva­ki da­lji dan blo­ka­de ove in­sti­tu­ci­je pro­u­zro­ko­va­će no­ve pro­ble­me u funk­ci­o­ni­sa­nju i od­ra­zi­će se na kva­li­tet iz­bor­nog pro­ce­sa. Sma­tra­mo da Skup­šti­na, kao in­sti­tu­ci­ja ko­ja bi­ra DIK, ne smi­je se­bi do­zvo­li­ti da pa­siv­no po­sma­tra ova de­ša­va­nja, ko­ja mo­gu do­ve­sti do prav­nog ha­o­sa i po­di­za­nja ten­zi­ja, već se u skla­du za ustav­nim i po­slov­nič­kim ovla­šće­nji­ma mo­ra uklju­či­ti u rje­ša­va­nje ovog pro­ble­ma pri­je ne­go što on eska­li­ra do tač­ke sa ko­je ne­ma po­vrat­ka. Uko­li­ko se ista ili slič­na si­tu­a­ci­ja po­no­vi u ka­sni­jim fa­za­ma iz­bor­nog po­stup­ka, kad DIK sva­ko­dnev­no do­no­si va­žne od­lu­ke, iz­bo­ri ne­će bi­ti pri­pre­mlje­ni u skla­du sa za­ko­nom – uka­za­li su iz CDT-a.
M.S.


Kri­ju se so­ci­ja­le

CDT je po­no­vo pro­vje­ra­vao da li su ob­ve­zni­ci Za­ko­na o fi­nan­si­ra­nju po­li­tič­kih su­bje­ka­ta i iz­bor­nih kam­pa­nja is­pu­ni­li svo­je za­kon­ske oba­ve­ze. Pri­mjet­no je, ka­ko su sa­op­šti­li, ve­će po­što­va­nje za­ko­na, a oba­ve­zu ob­ja­vlji­va­nja po­da­ta­ka o ras­po­dje­li so­ci­jal­nih da­va­nja u to­ku iz­bor­ne kam­pa­nje ni­je­su is­pu­ni­li Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja i op­šti­ne Ko­tor, Ro­ža­je i Plav.
– Op­šti­na Ko­tor je do sad re­dov­no is­pu­nja­va­la ovu oba­ve­zu, ali na nji­ho­vom saj­tu ni­je mo­gu­će na­ći po­dat­ke o so­ci­jal­noj po­mo­ći za po­sled­njih 15 da­na, kao ni oba­vje­šte­nje da ta sred­stva ni­je­su is­pla­ći­va­na. Op­šti­ne Plav i Ro­ža­je su ot­klo­ni­le teh­nič­ke pro­ble­me i ob­ja­vi­le po­dat­ke za pret­hod­nih pe­ri­od, ali ne i za po­sled­njih 15 da­na. Ta­ko­đe, ni­je­su na­ve­li ni da u tom pe­ri­o­du ni­je bi­lo so­ci­jal­nih da­va­nja. Mo­ni­to­ring CDT-a je po­ka­zao i da oko 15 od­sto ob­ve­zni­ka kr­ši pro­pi­se neo­bja­vlju­ju­ći ana­li­tič­ke kar­ti­ce i/ili put­ne na­lo­ge – sa­op­šti­li su iz CDT-a.


Skup­šti­na: Ne mo­že­mo ni­šta

Skup­šti­na Cr­ne Go­re ne­ma me­ha­ni­zme ko­ji­ma bi mo­gla uti­ca­ti na rad DIK-a, saop­šte­no je por­ta­lu CdM iz dr­žav­nog par­la­men­ta.
Iz Skup­šti­ne pod­sje­ća­ju da su na­čin ime­no­va­nja, sta­tus i nad­le­žno­sti DIK-a utvr­đe­ni Za­ko­nom o iz­bo­ru od­bor­ni­ka i po­sla­ni­ka, a na­čin nje­nog ra­da po­slov­ni­kom o ra­du.
– Ni­je­dan od tih pro­pi­sa ne po­zna­je mo­guć­nost oba­ve­zu­ju­ćih pre­po­ru­ka ko­je bi Skup­šti­na Cr­ne Go­re upu­ti­la Dr­žav­noj iz­bor­noj ko­mi­si­ji po bi­lo kom pi­ta­nju, ni­ti po­sto­je dru­gi prav­ni me­ha­ni­zmi ko­jim bi Skup­šti­na Cr­ne Go­re mo­gla uti­ca­ti na njen rad – na­ve­li su iz Skup­šti­ne.